"DA SAM ZNALA DA ĆE ŽIVETI 13 GODINA, JOŠ VIŠE BIH JOJ LJUBAVI DALA" Sofiji iz Ribnikara metak masovnog ubice prekinuo detinjstvo, danas bi slavila 16. rođendan
Da zlo tog 3. maja 2023. godine nije zakoračilo na vrata Osnovne škole "Vladislav Ribnikar", danas bi Sofija Negić slavila svoj 16. rođendan! Umesto osmeha, balona i torte, njeni najbliži danas pale sveću na njenom grobu...
Sofija je, podsetimo, bila jedno od devetoro dece čiji su životi ugašeni u nezapamćenom masakru koji je počinio njihov školski drug, učenik tada sedmog razreda. Tog jutra, ušao je u školu sa pištoljem svog oca, i po spisku koji je ranije napravio, krenuo da ga "sprovodi" u delo. Najpre je usmrtio čuvara Dragana Vlahovića, a potom decu koja su mu se našla na putu. Među onima koje je ubio bila je i Sofija - devojčica prepoznatljiva po osmehu i umetničkoj duši.
Ona nije imala šansu da odraste
Sofija je, kad je tog kobnog dana u školi počela pucnjava, bila u toaletu. Drugarica ju je čekala ispred, ali je utrčala u drugu kabinu kad su se začuli rafali. Međutim, Sofija je istrčala u hodnik i stradala - nije dobila priliku da odraste.
- Da sam znala da će živeti samo 13 godina, još više bih joj ljubavi dala... - reči su njene majke Milanke Negić koja je jednom prilikom govorila za medije nakon masakra.
Reči iz dnevnika male Sofije slamaju srce
Inače, ranije su mediji objavili sadržaj jedne stranice iz Sofijinog dnevnika, gde su ostale zapisane teške reči koje je zapisala 30. novembra 2022, oko pet meseci pre nego šte će i sama tragično nastradati u masakru na Vračaru.
- Dragi dnevniče, u knjizi "Dnevnik Ane Frank" radi se o odrastanju jedne mlade Jevrejke u okolnostima Drugog svetskog rata. Opisuju se puno njena osećanja, bila je vrlo uplašena, ali i veoma hrabra. Dok sam čitala knjigu, u meni su se budila razna osećanja i razmišljala sam kako bi meni bilo da moram da se krijem u zatvorenom prostoru dve godine i da mi život zavisi od toga. Bila bih uplašena kao i Ana i verovatno bih zbog toga, isto kao ona, mislila da sam kukavica. Tokom čitanja knjige sam se osećala vrlo tužno. I mislim da nekome, tako mladom, ne bi trebalo da se oduzme život. Ne samo njoj, već bilo kome, kako deci tako i odraslima. Vrlo mi je žao što se njen život završio tako rano.
Moje dete, moj život...
Slobodan Negić, Sofijin otac, takođe je ranije govorio o najtežem trenutku u svom životu, čuvajući sećanje na svoju ćerku.
- Moja Sofija je dobila ime tako što smo supruga Milanka i ja hteli da se malo našalimo, pošto sam ja magistar filozofije, a njeno devojačko prezime je Mudroša, pa smo joj dali ime Sofija po boginji mudrosti. Reći ću vam i nešto što je moja Sofija mene naučila. Bilo je situacija u kojima je mama ljuta što je soba u haosu, pa sam ja sa mamom, da bih nju zaštitio, raspravljao. Ali, Sofija je uvek bila jedina zadovoljna kada bih ja saslušao i gledao u oči kao odraslu osobu i kada bi videla da smo njena mama i ja puni ljubavi. Nomen est omen, njeno ime je stvarno njena sudbina. Naučila nas je da i danas gledam svakoga od vas u oči i da budem zahvalan što mi pružate empatiju. Mudrost tog deteta me je naučila da i danas gledam svakoga od vas u oči i da budem zahvalan što mi pružate empatiju. Moja sudbina je teška, ali ja ću je nositi i to baš onako kako me je Sofija tome mudro naučila - rekao je ranije kroz suze Slobodan Negić.
Inače, te godine kada je cela Srbija zavijena u crno, pet meseci nakon zločin, Sofijina porodica je obeležila njen prvi nebeski rođendan, kada je Slobodan Negić, otac žrtve, napisao i komponovao pesmu "Ćekaj me" na engleskom jeziku, od koje se slama srce.
Prenosimo vam njen prevod u celosti:
"Moje dete, moj život, moja jedina ljubav
Nadam se da čuješ moje bolno srce
Moja slomljena krila se raspadaju
Tako je tužno što smo se morali rastati
Nadam se da negde tamo osmehom sijaš
Šalješ znakove da tvoj tata vidi,
Ali ja sam slep ovde u ovoj tami i radije bih bio u tvojim rukama.
Svi mi govore da moram biti jak
Samo treba da vide kako stojim ovde sam
Ali dok tebe nema, ja ne mogu nastaviti
Sedeću ovde i plakati u razorenom domu
Ali dok tebe nema, ja ne mogu nastaviti
Sedeću ovde i plakati za tobom
Ti jednostavno nisi imala vremena
Da pronađeš svoje puteve i zablistaš
Ali dokle god budem živ, imaću uspomene za podeliti
Uvek ću biti ponosan što si bila moja
Negde u budućnosti ćemo biti zajedno,
Negde u budućnosti zajedno ćemo biti
Samo mi daj snage i čekaj me".